Приче победница

Прича о Цеци Новаковић из Вишеграда

Љубица Ковачевић Лола – Писмо оболелој жени

Драга моја пријатељице, Обраћам ти се овим писмом, јер сам једном и ја била болесна као ти сада. Добила си дијагнозу. Рак дојке! Ужас! Страх! Паника… То су осећања која те сада обузимају… Увек си мислила да рак значи смрт и да се дешава другима. Сви ми тако мислимо када смо здрави, мада је погрешно и једно и друго. Рак не значи смрт и може се десити свакоме.

Светлана Цеца Новаковић – Прича победнице

Рођена сам 2. септембра 1974. Живим у Вишеграду, граду који се налази на граници између Србије и Босне и Херцеговине. Завршила сам средњу школу и радила сам као посластичарка у месном хотелу. Од 2007. године сам у пензији. Бавила сам се спортом, била сам увек насмејана, позитивна и пуна живота. А онда је дошао рат… Уз то и јако лош и, по мене, погубан однос са партнером. Било је тешко, али сам се трудила да о кроз то прођем тако што ћу мислити на сутра.

Нада Симеуновић – Моја прича

Охрабрила бих неког да истраје у борби против канцера, тако што бих му рекла да дијагноза није и прогноза. Ја сам Нада и јача сам од страха.

Даница Миливојчевић – Како сам преживела и живим са болешћу

Живот… Мој живот, пун љубави, среће, весеља, планова, хармоније у свом дому. Деца лепа, здрава, муж успешан у свом послу, пажљив, нежан. Ја вољена, срећна. Одједном осећам неки немир, као да се спрема олуја. Таман облак се надвио над моје ушушкано гнездо. Страшна вест. Карцином дојке! Не могу да верујем. Увек сам била здрава. Вероватно је грешка.

Љубица Ковачевић Лола – Живети са болешћу

Не знам када је све почело. У сваком случају није било баш без икаквих назнака. Период много пре дијагнозе – био је сјајан. Здрава сам, живот је леп, могу све, не размишљам о болестима. Моје бриге су везане за друге области: породица, посао, финансије, ручак, веш, рођендани, свадбе… Период уочи дијагнозе – мислим да сам здрава. И даље је све добро, вредна сам, брижна, весела.

Биљана Терзић – Како преживети рак дојке

Зовем се Биљана. Није ме срамота да кажем да сам болесна, тј. да сам била болесна. Када чујете дијагнозу надјете се на самом дну, можда и под земљом јер сами себе сахраните. Онда уз помоћ породице, пријатеља, доктора и наравно“ЈЕФИМИЈЕ“ (Саветовалишта за жене оболеле од рака дојке) испливате на површину и угледате светлост. Имала сам 40 година када сам се разболела, ни стара ни млада. Најлепше године, све знаш а још увек можеш.