Болест као животна прекретница

“Рак. И данас највећем броју људи ова реч звучи као смртна пресуда. Као наредба за одлазак. Као грубо откидање од вољених……уверила сам се да не мора да буде тако. Схватила сам да добити рак не значи неизоставно изгубити живот. Научила сам да постоје људи који настоје да, упркос болести, живе као пре. И у болести тела они су сачували здравље душе. Јер су сачували веру, љубав и наду у делатном, животном облику.” (Љиљана Хабјановић Ђуровић)

Болест је криза али и шанса

Кад се једна врата среће затворе, друга се отворе. Међутим, ми често пута тако дуго гледамо у та затворена врата, да ни не приметимо она која су нам се отворила. (Хелен Келер)

Сваки лош догађај носи у себи и могућност за нешто добро којег без тог догађаја не би било. Болест је криза и она јесте потешкоћа, али је такође и прилика и изазов. Наш народ је давно то закључио па каже да у свему лошем има и нешто добро или „Ко зна зашто је то добро“. Тешко је поверовати да у обољевању од рака може ишта да буде добро, али може!

„Посматрајући мамину болест сад, са ове временске дистанце од скоро пет година, схватила сам да се све десило баш онако како је и требало да буде, јер другачије мама не би почела да мења свој начин размишљања и свој став према животу. Увек је била преосетљива. Дубоко емотивно је реаговала на многе ствари, трошила се и на људе који њену бригу и пажњу нису увек заслуживали. То је она, добра за друге, па чак и на своју штету. Зато је и добила рак, као опомену и лекцију, као нову шансу. Морала је да научи да води више рачуна о себи, да ужива у добрим стварима, које јој се дешавају, да научи да је и смрт саставни део живота, да коначно одболује смрти њој блиских људи и схвати да бескрајно туговање њих не може вратити, али њој може много штетити, да се коначно одлучи да живи у садашњости, градећи будућност.“ (Изабела)

У кризној ситуацији је најважније не предати се и не клонути духом. Немојте само очајавати над несрећом која вас је снашла. Кризне ситуације су изузетно стресне и у кризи смо слаби и рањиви и понашамо се помало детињасто. Зато у кризним ситуацијама немојте бити превише строги према себи , немојте се оптуживати и окривљавати, јер вам то неће помоћи да решите кризу.

У кризним ситуацијама често губимо много времена и енергије жалећи због ситуације у којој смо се нашли.

“После скоро месец дана сетила сам се свог највећег блага – своје деце. Ја њима требам! Почела сам да размишљам, ваљда. Почела сам и да плачем. Мислим да су ми се тада вратила осећања. Нисам више била одсутна. Преломило се нешто у мени. Решила сам да ћу се борити због њих.” (Наташа)

“Током лечења, које је трајало око осам месеци, имала сам пуно времена да размишљам о свему. Највећи шок за мене је било сазнање да сам сама себи створила рак. Мој дотадашњи начин живота је очигледно био пун стреса који сам ја потискивала, нисам себи угађала, нити давала одушка. Вратила сам се свом послу и породици, све је било по старом, али сам
ја била другачија према себи.” (Славица)

“И сама сам себи помогла. Препознала сам своју снагу у томе да и даље угађам другима, али и да се дружим и уживам, учим о животу и здрављу.” (Смиља)

Многе људе управо је криза/болест потстакла на додатни напор па су постигли и оно што у уобичајеним околностима можда никада не би. Болест вас може натерати да преиспитате свој досадашњи живот и да преиспитате своје приоритете, да промените своје лоше навике и начин посматрања себе, људи око себе и свог живота.

“Нека друга снага сада тече мојим венама. Знам да је читав мој пређени животни пут имао смисла. Црту сам подвукла, дуг сам отписала. Музику нисам искључила. Моја песма траје. Уживаму деци, јутарњим шетњама, бавим се ручним радом, открила сам декупаж, истражујем уметничке облике у гипсу, сваке године себи приуштим летовање, открила сам огромну позитивну енергију у свакодневном петоминутном уређењу Зен баште, учествујем у свим акцијама нашег Клуба где примером своје вере у живот помажем женама да се оснаже у болести и живе као пре.” (Весела)

“Променила сам живот. Осећам се добро, више не гледам у прошлост, мој поглед се окренуо на другу страну. Ништа ми није важно толико као садашњост и моја деца.” (Агнеза)

“Без устезања говорим о тој епизоди свог живота – рак зе мене више није табу тема. Чак ми је и помогао да више вреднујем живот, мале ствари, праве ствари, да све оно што ми се догађа примам лакше, природније. Сада се и смејем и плачем и псујем и радујем. Прихватам себе и друге и све око нас таквим какво јесте.” (Славица)

Зато болест може бити и шанса за позитивне промене у животу оболелих особа. Болест може бити шанса да се ослободимо лоших навика, преиспитамо своје циљеве и вредности, почнемо да водимо више рачуна о себи и својим потребама, суочимо се са својим осећањима и рашчистимо са прошлошћу, пружимо прилику ближњма да нам покажу колико нас воле…