“Сада већ више од четири године са дијагнозом Ц50 (рак дојке) још увек учим да прихватам туђу помоћ, да тражим помоћ. Трудим се да избегавам негативне теме и људе, одвајам битно од мање битног.Учим да прошлост поставим на право место, учим да праштам, а праштање је ослобађање нашег повређеног идентитета. Не опраштам оно што ми је учињено, већ онима који су то учинили, опраштам њихову патњу, њихово очајање…

Трудим се да живим данашњи тренутак јер једино је он стваран. Волим својих 65 година, то су моје најлепше године, године које први пут и сад живим.…

Поред свих љубави учим да волим и себе, волим своје тело, желим да изгледам добро и да се пре свега добро осећам. Научила сам да кажем: „Не“. НЕ! Нећу ово, хоћу оно, нећу то сад кад ти хоћеш, ја ћу то кад ја хоћу. Не желим да имам себе за највећег непријатеља, желим победу, желим живот!!! Мислим да сам на добром путу.” (Нађа)

Пут ка оздрављењу

Многа истраживања и искуства људи који су се успешно борили и изборили са раком су показала да су најважнији фактори који доприносе добром суочавању са проблемима које носи рак и борбу са њим, и који повећавају добре шансе за оздрављење (поред придржавања свих лекарских савета и поштовања свих медицинских процедура):

• позитиван став / мишљење, оптимизам и нада
• физичка активност
• здрава исхрана

Позитиван став / мишљење, оптимизам и нада

Позитивно мишљење и нада не значе порицање проблема и чињенице да постоји болест, бол и патња. Порицање за собом повлачи неактивност и беспомоћност , а позитивно мишљење повећава моћ и помаже да се лакше савлада све оно што болест, лечење и даљи живот доносе.

„Зора се у Београду од престрашеног пилета из Сомборске болнице претворила у змаја; ход јој је постао снажан, сигуран и самоуверен. Цвета је, осим криза при поласцима у Београд, изгледала храбра и оптимистична. Понедељком смо као студенти одлазиле у Београд, а петком се враћале. Боровак у Београду, осим за лечење, искористиле смо за обилазак знаменитости.“ (Мара)

Позитивна очекивања имају значајну улогу у оздрављењу пацијента. Оболеле особе које имају наду и позитивна очекивања склонији су тражењу додатних информација , другог мишљења, различитих опција лечења и боље се брину о себи од оних које су депресивне и сматрају да немају контролу над својим животом.

“Радујем се сваком јутру, дружим се само са позитивним људима, слушам музику, дајем и примам осмехе и загрљаје. Поклањам себе, то ме чини срећном. Знате, ја имам 25 година и схватила сам није херој онај који падне и остане да лежи, већонај који отресе прашину са себе и крене даље. И немам времена да се враћам на оно што сам до сада урадила, чека ме још толико много посла!” (Дајана)

„Таква сам. Не жалим се, добро и мирно живим. Слажем се са комшилуком. Ако не могу да помогнем, одмоћи сигурно нећу! Волим да обиђем и посаветујем. За мене су сва врата отворена! Понесем кафу, воће и помогнем. И добро се осећам када помогнем! Мислим да сам се излечила баш зато што сам задовољна.“ (Милена)

„Волим живот и имам још великих планова да остварим! Упознала сам и једног дивног човека, осећам да је наша романса на видику.“ (Розалија)

Позитивно мишљење вас неће излечити од рака, али ће вам помоћи да се лакше носите са свим што та болест и процес лечења носе са собом!

“Ја хоћу да умрем од старости, а не од рака. Свако нека добро ради свој посао; лекари свој, а мој је, сада, да се не предам. Када то могу ја, која живим сама седамдесет пет година, онда то можете и ви.” (Матилда)

Физичка активност

У свом годишњем извештају из 2002. године Светска здравствена организација (WХО) је нагласила да су нездрав начин исхране и мањак физичке активности главни фактори ризика за настанак хроничних незаразних болести које се доводе у узрочно последичну везу са више од 60% смртности у свету.

Кретање, оптимална физичка активност, је услов за очување човековог здравља и нормалног функционисања органа, система и човековог организма у целини.

Било би добро да  умерене физичке активности упражњавате макар пола сата дневно свакога или бар приближно свакога дана у недељи. Такве активности могу да подразумевају шетњу, брзо ходање, вожњу бициклом, пливање, кућне поправке или сређивање дворишта.

Најбоље је да у сарадњи са својим лекаром изаберете ону физичку активност која вама причињава задовољство: ходање, јогу, тенис, џогирање, вожњу бицикла… Пријаће вам и да промените неке ситне навике: уместо превоза ходајте или идите бициклом, уз степенице идите пешке уместо лифтом, сами радите кућне послове, смањите гледање телевизије и изађите напоље.

“Бог је створио човека да ради и тако се он одржава у животу. Радећи и стварајући избацује из себе зловољу и којекакве отрове. Нема бољег прочишћавања од знојења, ни угоднијег мириса од мириса ознојеног тела, ако је од корисног рада, а не од којекаквих справа у теретанама, саунама и фитнесима. Не треба расипати енергију улудо, због моде. Све мора бити за опште благостање. Сунце убија таму на Земљи, па и из тела и из душе човека. Лепа реч и лепа мисао упућени човеку боље лече од сваког медикамента.” (Даница)

“Јогом сам се почела бавити пар година након операције и чинило се да сам је одувек ишчекивала. Јога ме је научила да волим себе, да своје тело уважавам и ослушкујем. Да се умирим и стишам мисли, да се концентришем и уроним у мир у себи и усред буке и ужурбаности око мене. Пуно је мудрости у књигама о јоги, осећам да ми говоре оно што сам одувек и знала – о хармонији унутар нас (ума, духа и тела) и јединству између појединца и целог универзума. Ту сам научила колико је важно бити присутан у сваком тренутку, гледати људе и догађаје са пуно љубави и стрпљења, опраштати, помагати, стварати… (Буди ти оно светло које желиш да видиш у другима). Свакодневним вежбањем јоге сам довела своје опште стање у један оптимални баланс, оставила сам пушење, имам линију бољу него у младости, добар позитиван став према свему, добро спавам и имам пуно времена да слушам људе и да се дружим са својом унуком.”

“Волим људе, јер сам заволела себе. Захвална сам за све, а и поносна јер знам да сам то сама за себе изборила. Осећам се снажном, центрираном (у себе) и заокруженом личношћу. За то могу да захвалим себи и јоги.” (Славица)

Здрава исхрана

Правилна и здрава исхрана постала је један од најважнијих проблема савременог човека. Човеково здравље, креативност, ефикасност и располозење директно су условљени начином исхране који свакодневно примењује. Правилна и здрава исхрана помаже појединцу да се лакше суочи са животним тешкоћама и да се заштити од многобројних физичких и психичких болести.

Основне смернице за здраву исхрану кажу да треба: избацити из употребе бело брашно, бели шећер, рафинисану со, конзервирану храну, месо и месне прерађевине… и прећи на: житарице (које треба да чине 50% исхране), воће и поврће у великим количинама (око 30%), уместо црвеног меса и високо засићених животињских масти користити морску рибу и плодове мора. Уместо прерађених уља и свињске масти користити хладно цеђена биљна уља, пре свега маслиново, кукурузно, сојино, сусамово, ланено… Пијте зелени чај, жалфију, невен, чај од печурке шитаке, сок од пшеничне траве, свеже цеђене сокове од шаргарепе, цвекле, целера, беле роткве…

“Од тада много шта мењам у свом животу. Првенствено исхрану. Мој супруг је постао прави виртуоз у миксању воћа, поврћа, цеђењу сокова. Прилагођавам одевање, а организам јачам шетајући и по неколико километара дневно. Одмарам се, читам, радим ствари које ме опуштају.” (Нађа)

“Водила сам рачуна о исхрани, користила сам много свежег воћа и поврћа, много семенки, искључила сам брзо справљену и конзервисану храну. Уздржавала сам се од дизања терета, колеге с посла и моји синови су такве послове радили уместо мене. Уживала сам у шетњама, музици, читала сам, дружила се са људима који ме разумеју и који ми пријају. И мислила сам себи и другима само добро.” (Розалија)