Када се постави сумња на малигну болест неопходно је спровести одређене дијагностичке процедуре које су различите и зависе од локализације болести.
Циљ спровођења дијагностичких процедура је одређивање стадијума болести у коме се започиње лечење пацијенткиње/та.
Типови дијагностичких процедура
Најчешће дијагностичке процедуре које се користе у циљу утврдјивања стадијума болести су:
Испитивање узорка крви: ККС, биохемијске анализе и испитивање тумор маркера.
Радиолошке дијагностичке процедуре: ултразвук, рендгенски снимак, сцинтиграфија, скенер, магнетна резонанца, ПЕТ скен…
Патохистолошка дијагностика : микроскопски преглед узорка ткива.
Лечење је различито у различитим стадијумима болести.
Стадијуми болести
Малигна болест се најчешће класификује у ИВ стадијума.
I стадијум болести је болест која је локализована само на органу на коме је настала.
II стадијум болести је стадијум локорегионалне болести, а то значи да је болест локализована на орган на коме је настала али се и проширила и на локалне лимфне жлезде.
III стадијум болести представља стадијум локорегионално проширене болести. То је стадијум када је болест узнапредовала локално, на месту где је настала и/или у регионалним лимфним чворовима али још увек није дала удаљење метастазе.
IV стадијум болести је стадијум када се болест раширила и на удаљење органе.