Priče pobednica

Priča o Ceci Novaković iz Višegrada

Ljubica Kovačević Lola – Pismo oboleloj ženi

Draga moja prijateljice, Obraćam ti se ovim pismom, jer sam jednom i ja bila bolesna kao ti sada. Dobila si dijagnozu. Rak dojke! Užas! Strah! Panika… To su osećanja koja te sada obuzimaju… Uvek si mislila da rak znači smrt i da se dešava drugima. Svi mi tako mislimo kada smo zdravi, mada je pogrešno i jedno i drugo. Rak ne znači smrt i može se desiti svakome.

Svetlana Ceca Novaković – Priča pobednice

Rođena sam 2. septembra 1974. Živim u Višegradu, gradu koji se nalazi na granici između Srbije i Bosne i Hercegovine. Završila sam srednju školu i radila sam kao poslastičarka u mesnom hotelu. Od 2007. godine sam u penziji. Bavila sam se sportom, bila sam uvek nasmejana, pozitivna i puna života. A onda je došao rat… Uz to i jako loš i, po mene, poguban odnos sa partnerom. Bilo je teško, ali sam se trudila da o kroz to prođem tako što ću misliti na sutra.

Nada Simeunović – Moja priča

Ohrabrila bih nekog da istraje u borbi protiv kancera, tako što bih mu rekla da dijagnoza nije i prognoza. Ja sam Nada i jača sam od straha.

Danica Milivojčević – Kako sam preživela i živim sa bolešću

Život… Moj život, pun ljubavi, sreće, veselja, planova, harmonije u svom domu. Deca lepa, zdrava, muž uspešan u svom poslu, pažljiv, nežan. Ja voljena, srećna. Odjednom osećam neki nemir, kao da se sprema oluja. Taman oblak se nadvio nad moje ušuškano gnezdo. Strašna vest. Karcinom dojke! Ne mogu da verujem. Uvek sam bila zdrava. Verovatno je greška.

Ljubica Kovačević Lola – Živeti sa bolešću

Ne znam kada je sve počelo. U svakom slučaju nije bilo baš bez ikakvih naznaka. Period mnogo pre dijagnoze – bio je sjajan. Zdrava sam, život je lep, mogu sve, ne razmišljam o bolestima. Moje brige su vezane za druge oblasti: porodica, posao, finansije, ručak, veš, rođendani, svadbe… Period uoči dijagnoze – mislim da sam zdrava. I dalje je sve dobro, vredna sam, brižna, vesela.

Biljana Terzić – Kako preživeti rak dojke

Zovem se Biljana. Nije me sramota da kažem da sam bolesna, tj. da sam bila bolesna. Kada čujete dijagnozu nadjete se na samom dnu, možda i pod zemljom jer sami sebe sahranite. Onda uz pomoć porodice, prijatelja, doktora i naravno“JEFIMIJE“ (Savetovališta za žene obolele od raka dojke) isplivate na površinu i ugledate svetlost. Imala sam 40 godina kada sam se razbolela, ni stara ni mlada. Najlepše godine, sve znaš a još uvek možeš.