Bolest kao životna prekretnica

“Rak. I danas najvećem broju ljudi ova reč zvuči kao smrtna presuda. Kao naredba za odlazak. Kao grubo otkidanje od voljenih……uverila sam se da ne mora da bude tako. Shvatila sam da dobiti rak ne znači neizostavno izgubiti život. Naučila sam da postoje ljudi koji nastoje da, uprkos bolesti, žive kao pre. I u bolesti tela oni su sačuvali zdravlje duše. Jer su sačuvali veru, ljubav i nadu u delatnom, životnom obliku.” (Ljiljana Habjanović Đurović)

Bolest je kriza ali i šansa

Kad se jedna vrata sreće zatvore, druga se otvore. Međutim, mi često puta tako dugo gledamo u ta zatvorena vrata, da ni ne primetimo ona koja su nam se otvorila. (Helen Keler)

Svaki loš događaj nosi u sebi i mogućnost za nešto dobro kojeg bez tog događaja ne bi bilo. Bolest je kriza i ona jeste poteškoća, ali je takođe i prilika i izazov. Naš narod je davno to zaključio pa kaže da u svemu lošem ima i nešto dobro ili „Ko zna zašto je to dobro“. Teško je poverovati da u oboljevanju od raka može išta da bude dobro, ali može!

„Posmatrajući maminu bolest sad, sa ove vremenske distance od skoro pet godina, shvatila sam da se sve desilo baš onako kako je i trebalo da bude, jer drugačije mama ne bi počela da menja svoj način razmišljanja i svoj stav prema životu. Uvek je bila preosetljiva. Duboko emotivno je reagovala na mnoge stvari, trošila se i na ljude koji njenu brigu i pažnju nisu uvek zasluživali. To je ona, dobra za druge, pa čak i na svoju štetu. Zato je i dobila rak, kao opomenu i lekciju, kao novu šansu. Morala je da nauči da vodi više računa o sebi, da uživa u dobrim stvarima, koje joj se dešavaju, da nauči da je i smrt sastavni deo života, da konačno odboluje smrti njoj bliskih ljudi i shvati da beskrajno tugovanje njih ne može vratiti, ali njoj može mnogo štetiti, da se konačno odluči da živi u sadašnjosti, gradeći budućnost.“ (Izabela)

U kriznoj situaciji je najvažnije ne predati se i ne klonuti duhom. Nemojte samo očajavati nad nesrećom koja vas je snašla. Krizne situacije su izuzetno stresne i u krizi smo slabi i ranjivi i ponašamo se pomalo detinjasto. Zato u kriznim situacijama nemojte biti previše strogi prema sebi , nemojte se optuživati i okrivljavati, jer vam to neće pomoći da rešite krizu.

U kriznim situacijama često gubimo mnogo vremena i energije žaleći zbog situacije u kojoj smo se našli.

“Posle skoro mesec dana setila sam se svog najvećeg blaga – svoje dece. Ja njima trebam! Počela sam da razmišljam, valjda. Počela sam i da plačem. Mislim da su mi se tada vratila osećanja. Nisam više bila odsutna. Prelomilo se nešto u meni. Rešila sam da ću se boriti zbog njih.” (Nataša)

“Tokom lečenja, koje je trajalo oko osam meseci, imala sam puno vremena da razmišljam o svemu. Najveći šok za mene je bilo saznanje da sam sama sebi stvorila rak. Moj dotadašnji način života je očigledno bio pun stresa koji sam ja potiskivala, nisam sebi ugađala, niti davala oduška. Vratila sam se svom poslu i porodici, sve je bilo po starom, ali sam
ja bila drugačija prema sebi.” (Slavica)

“I sama sam sebi pomogla. Prepoznala sam svoju snagu u tome da i dalje ugađam drugima, ali i da se družim i uživam, učim o životu i zdravlju.” (Smilja)

Mnoge ljude upravo je kriza/bolest potstakla na dodatni napor pa su postigli i ono što u uobičajenim okolnostima možda nikada ne bi. Bolest vas može naterati da preispitate svoj dosadašnji život i da preispitate svoje prioritete, da promenite svoje loše navike i način posmatranja sebe, ljudi oko sebe i svog života.

“Neka druga snaga sada teče mojim venama. Znam da je čitav moj pređeni životni put imao smisla. Crtu sam podvukla, dug sam otpisala. Muziku nisam isključila. Moja pesma traje. Uživamu deci, jutarnjim šetnjama, bavim se ručnim radom, otkrila sam dekupaž, istražujem umetničke oblike u gipsu, svake godine sebi priuštim letovanje, otkrila sam ogromnu pozitivnu energiju u svakodnevnom petominutnom uređenju Zen bašte, učestvujem u svim akcijama našeg Kluba gde primerom svoje vere u život pomažem ženama da se osnaže u bolesti i žive kao pre.” (Vesela)

“Promenila sam život. Osećam se dobro, više ne gledam u prošlost, moj pogled se okrenuo na drugu stranu. Ništa mi nije važno toliko kao sadašnjost i moja deca.” (Agneza)

“Bez ustezanja govorim o toj epizodi svog života – rak ze mene više nije tabu tema. Čak mi je i pomogao da više vrednujem život, male stvari, prave stvari, da sve ono što mi se događa primam lakše, prirodnije. Sada se i smejem i plačem i psujem i radujem. Prihvatam sebe i druge i sve oko nas takvim kakvo jeste.” (Slavica)

Zato bolest može biti i šansa za pozitivne promene u životu obolelih osoba. Bolest može biti šansa da se oslobodimo loših navika, preispitamo svoje ciljeve i vrednosti, počnemo da vodimo više računa o sebi i svojim potrebama, suočimo se sa svojim osećanjima i raščistimo sa prošlošću, pružimo priliku bližnjma da nam pokažu koliko nas vole…